Menu

Vesti

Detalji telefonskog razgovora dva predsednika

Krajam meseca marta 2018. godine, Aleksandar Vučić predsednik Srbije i predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin, razgovarali su telefonskim putem o proteklom incidentu – hapšenju direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića, koji se desio u Kosovskoj Mitrovici.

Kako javlja služba za saradnju sa medijima predsednika Putina, Aleksandar Vučić je inicirao razgovor sa ciljem i željom da čuje mišljenje i savet ruskog predsednika o tom događaju. Naknadno je razgovor potvrdio i Kremlj.

Ovom prilikom Vladimir Putin je naglasio da je u toku sa svim događajima i da ih pomno prati. Istakao je da je Srbija glavni partner Ruske Federacije na Balkanu, te da će Srbija imati punu podršku u borbi za očuvanje Kosova i Metohije u svojim granicama. Oštro je osudio hapšenje Marka Đurića i akcije predstavnika iz Prištine u nasilju koje se sprovodi nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji. Istakao je da je za osudu svako nasilničko ponašanje prema srpskim visokim zvaničnicima. Stav Rusije je da se Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedninjenih Nacija mora primenjivati, te da jedino odluke koje su u skladu sa Rezolucijom imaju međunarodno pravno dejstvo.

Putin je u razgovoru pomenuo da će Rusija preduzeti sve potrebne korake i na vreme reagovati u narednim događajima, jer je svestan da se na Republiku Srbiju i njenu vlast vrše pritisci. Kao i da će Rusija učiniti akcije u EOBS-u, Ujedinjenim nacijama, i u drugim međunarodnim institucijama u cilju zaštite srpskih interesa, nezavisnosti i teritorijalnog integriteta Srbije.

Osim pitanja incidenta hapšenja, razgovaralo se i o ekonomskim odnosima dve zemlje i o rusko-srpskom strateškom partnerstvu. Predsednik Putin napomenuo je da se odnosi razviju jako dobro, i da je zabeležen rast od 23 posto trgovinske razmene.

Predsednik Vučić uverio je ruskog predsednika da Srbija neće imati nikakvo učešće u bilo kakvim mera protiv Ruske Federacije, te da će diplomate ove zemlje uvek biti dobrodošle, ikako su brojene države iz regiona već proterale ruske diplomate.

Predsednik Vučić je iskoristio direktnu priliku da čestita svom kolegi pobedu na nedavno održanim predsedničkim izborima, kao i da izrazi saučešće povodom tragedije – požara u tržnom centru u Kemerovu.

Na kraju ovog telefonskog razgovora, oba predsednika dveju država, izrazili su očekivanje i nadu da će se svi konflikti po pitanju AP Kosova i Metohije rešiti civilizovano i mirnim putem, političkim sredstvima, kao i da će nadvladati zdrav razum. Takođe najavili su da će i nadalje ostati u kontaktu, i nastaviti saradnju zbog ozbiljnosti političke situacije.

Predsednik Aleksandar Vučić je u saopštenju javnosti rekao da je ruski predsednik pokazao najviši stepen podrške, te da naša zemlja može da računa na nesebičnu i svaku vrstu pomoći Ruske Federacije.

Asošijejted Pres je izvestio o ovom razgovoru, i naveo kako bi to što je predsednik Srbije tražio savet od ruskog kolege, moglo negativno da utiče na pokušaje Zapada za pronalazak mirnog rešenja za krizu na Kosovu i Metohiji, te da zaustavi ostvarenje cilja za članstvo Srbije u EU. Još jedan kamen spoticanja za članstvo su po rečima agencije bliske političke i vojne veze koje Srbija u poslednje vreme ostvaruje sa Ruskom Federacijom.

Skandalozno hapšenje direktora za Kosovo i Metohiju Marka Đurića

Marko Đurić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, i generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković, stigli su 26. marta u Kosovsku Mitrovicu da bi se u zgradi Mitrovačkog dvora priključili učesnicima za unutrašnji dijaloga o Kosovu i Metohiji.  Đurić je tom prilikom istakao da za Srbiju AP Kosovo i Metohija nije i neće biti nezavisno.

Ranije su predstavnici prištiskih institucija saopštili da Đuriću i Selakoviću nije dozvoljen ulazak na Kosovo pod pretnjom hapšenja. Maskirani i naoružani pripadnici specijalnih jedinica ROSU su oko 17 časova tog dana upali u salu u kojoj se održavao skup, i uz korišćenje prekomerne sile, suzavaca i šok bombi, uhapsile Đurića. Tom prilikom čuli su se pucnji, uzvici i lomljava stakla. Potom je Đurić u stanicu u Prištini sproveden sa lisicama na rukama, brutalno povijen do zemlji. Prilikom hapšenja Đurića, povređeni su Nenad Rikalo, Nebojša Milanović, Zoran Todić, Ivan Milojević, Željko Jović, kao i snimatelj Radio – televizije Srbije Vladimir Milić.

Okupljeni Srbi ispred dvora su rasterani upotrebom suzavaca i fizičke sile, te je tom prilikom povređeno ukupno 32 građanina.

Đurić je nakon saslušanja u prekršajnom sudu u Prištini, proteran sa Kosova, i na prelazu Merdare predat je srpskoj policiji.

Kao opravdenje za ovakav sraman potez, Ministar spoljnih poslova Kosova, Bedžet Pacoli, naveo je da nije poštovana odredba da se dozvola za ulazak mora zatražiti 72 sata pre planirane posete. Stavovi srpske vlasti su bili da je Đurić uhapšen činom kriminalnog akta da bi Srbija bila ponižena i da bi bili ometeni pregovarački proces, a ne zbog kršenja dogovora.

Nakon povratka u Beograd i ukazane lekarske pomoći Đurić je javnosti saopštio da je prilikom hapšenja povređen, da su ga vukli za kravatu, da su mu držali spuštenu glavu na kolenima, da su se fotografisali sa njim, da su mu držali uperenu pušku u stomak, i da su mu pretili čak i nožem.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nakon ovog događaja hitno je sazvao Sednicu saveta za nacionalnu bezbednost. A usledio je i telefonski razgovor sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom.

Ambasador Rusije Aleksandar Čepurin preneo je stav svoje zemlje koja je ogorčena grubom provokacijom, dok je Kajl Skat ambasador SAD izjavio da je događaj veliki korak unazad. Misija UN na Kosovu je izašla u medije sa stavom da je događaj hapšenja neprihvatljiv i pozvala na smirenost. Federika Mogerini je na svom tviter nalogu napisala da žali zbog dešavanja na Kosovu i pozvala na očuvanje mira.