Menu

Vesti

Kockanje u Srbiji kroz zakone

U Republici Srbiji na snazi je Zakona o igrama na sreću  („Sl. glasnik RS“, br. 88/2011, 93/2012-dr.zakon), a 28. aprila 2018. godine donet je Zakon o izmenama i dopunama. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću donet je zbog obaveze da se zakonska regulativa usaglasi sa međunarodnim standardima za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma. Ovim Zakonima uređene su vrste igara na sreću, prava i obaveze njihovih priređivača, uslovi i nadzor priređivanja i ostvarivanje prihoda na ovaj način. Igre na sreću, po definiciji u zakonu, su one igre u kojima učesnicici uz naplatu mogu ostvariti novčani dobitak, kao i dobitak u stvarima, pravima i uslugama, a dobitak zavisi od slučaja i neizvesnog događaja. Član 3. ovog zakona određuje prelazni period koji je pravnim licima ostavljen da svoje poslovanje usklade sa odredbama Predloga zakona, a taj period je 6 meseci od dana stupanja zakona na snagu. Kako u navedeno u obrazloženju Predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću Srbija bi ovim zakonom trebalo da ispuni obavezu da pokaže napretke u zaštiti finansijskijskog sistema od svih zloupotreba, kao i da primeni međunarodne standarde u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma.

Napomenimo i to da je u skupštinsku proceduru došao i Predlog zakona o zabrani igara na sreću. Predlagači su narodni poslanici Muamer Zukorlić i Jahja Fehratović. Ideja Predloga je da se zatvore sve kladionice i kockarnice, kao i drugi vidovi organizovanja igara na sreću. To znači zabranu igara sa kartama, kockama, kuglicama, greb-greba, lotoa i binga, igre na automatima. Zabranjeno bi bilo i sportsko klađenje, kao i igre preko interneta, telefona, radija i televizije. A to bi značio i kraj Državne lutrije.

Razlog ovakvog Predloga po navodu narodnih poslanika je zaštita građana, naročito maloletnih lica, zaštitu porodice i društva, smanjenje stope kriminalnih radnji, kao i prevencija bolesti zavisnosti koji ovakav vid igara izaziva, dok zabrana igara na sreću predstavlja čin društvene odgovornosti. Oni su stava da bi zakon trebalo doneti po hitnom postupku, ’’kako bi se sprečile devijantnosti koje prete da unište društvo’’. Predsednik skupštinskog Odbora za obrazovanje i nauku i narodni poslanik Muamer Zukorlić, tvrdi da je kockanje zlo, te da nije tradicija naroda u našoj zemlji, da je bolest zavisnosti kockanja u porastu, te da uništava sve više života. I da je zdravlje građana bitnije od profita koji zemlja ima od kockanja. Sektor za menjačne poslove Poreske uprave vršio bi nadzor i bio bi odgovoran za primenu ovog zakona. Kazne za kršenje propisa navedenog zakona bile bi novčane kazne u rasponu od 5 miliona dinara do 30 miliona dinara. Predlagači se nadaju da će predlog dobiti potrebnu većinu za izglasavanje, dok u slučaju da Predlog ovog zakona ne bude usvojen, rezervni plan je da se uvede zakon po kom bi postojao svojevrsni karantina za kockanje, pa bi baš kao u Rusiji i Sjedinjenim Američkim Državama kockanje bilo dozvoljeno samo u posebnim zonama u zemlji. Ostaje samo da se sačeka odluka koju će doneti Narodne skupštine.

Sve veća popularnost online kockanja u Srbiji

Statistike pokazuju da je čak svaki drugi stanovnik Republike Srbije okušao svoju sreću u nekom vidu kockanja i odigrao je neku od igara na sreću, kao na primer na sajtu online-slot-igre.rs. A online klađenje i kockanje dostiže vrhunac svoje popularnosti. Sve je više igrača koji na ovaj jednostavan i vrlo pristupačan način pokušava da dođe da lake zarade, i ne tako malih novčanih dobitaka. A veliki broj online kazina svakodnevno nastaje i prestaje da postoji. O popularnosti i zastupljenosti ovakvih kazina govori i podatak da igrači mogu da igraju svoje omiljene kockarske igre na nekom od više 1000 online kazina. Postoji i veliki broj internet stranica sa detaljnim upustvima i člancima o internet klađenju. Veliki je broj online kazina koji su na srpskom jeziku tako da ne postoji jezička barijera. Internet kazina nude svojim korisnicima raznovrstan spektar igara, koje se mogu odigrati i u svim kazinima u zemlji. Prednost online kockanje je ta što i ne morate izaći iz kuće, već možete bilo kada i bilo gde okušati svoju sreću. I to sa Vašeg računara, tableta ili mobilnog telefona. Možda jedina stvar koja nedostaje jeste društvo i luksuzna i glamurozna atmosfera koju pruža realni kazino. Da bi igra bila realističnija neki od online kazina imaju i prave – žive dilere a što je dobra opcija ako nemate poverenja u software slučajnih brojeva.

Sportsko klađenje je oduvak bilo jako popularno u Srbiji i regionu, no pojavom interneta ovo klađenje je doseglo novi nivo. Postoji na stotine kladionica na internetu te možete izabrati gde se kladiti, a sa velikim izborom niste prinuđeni da posećujete samo one u Vašoj blizini. Online kladionice često imaju bolje koeficijente, bolje ponude i veći izbor pri klađenju, više raznih sportova, više liga, i načina klađenja, pa su možda zato jako popularne. Još jedan razlog je i taj što nema čekanja, nema gužve, i tu ste uvek prvi u redu. Možete uplatiti tiket u poslednjem trenutku pre početka utakmice, ali i uštedeti vreme.

Neke od najpopularnijih igara u online kazinima u našoj zemlji su: Poker, Black jack, Rulet, Bingo, Baccarat, Automaty, Keno…

A ovo je lista sa neki od trenutno najpopularnijim online kazinima u 2018. godini: 1xSlots Casino, 1×2 Masters Casino, 32 Red Casino, Balkanbet Casino, Casino Room, Casinoclub.rs, Gday Casino, Energy Casino, Frank Casino, Joy Casino, Mailina Casino, Maxbet Casino, Mr. Green Casino, Pinnacle Casino, Rio Bet Casino, SlotV Casino, Unibet Casino, WWin Casino.

Da je i država zainteresovana pokazuje činjenca da je ovaj vid kockanja u našoj je zemlji regulasan je Zakonom o online kockanju, koji je stupio na snagu 2012. godine. Sve kompanije koje su zadužene za online kockanje moraju da bi funkcionisale preseliti servere u Srbiju. Vlasti Republike Srbije rade na legalizaciji, nadgledanju i regulisanju online kockanja, ali su pronađena ne tako restriktivna rešenja kao u drugim zemljama Evrope. No i dalje postoji veliki problem sa ilegalnim veb sajtovima koji funkcionišu bez dozvole. Ali zbog velike popularnosti deluje da igračima to ne smeta niti ih sprečava u igranju, sve dok su online kazina sigurna za uplate i isplate.

Detalji sednice SB UN posvećeni kosovskom pitanju

U Njujorku je 14. maja 2018. godine održana sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija posvećena tromesečnom izveštaju o Kosovu i Metohiji.

Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova Srbije, istakao je da je situacija na Kosovu vrlo nestabilna, te da je neophodno međunarodno prisustvo. Naglasio je da ne bi bilo dobro da se smanji broj predstavnika UNMIK i predviđeni budžet. Kao i to da je potrebno da se dogovori Beograda i Prištine ispune, ali bez uslova, te da je jedini način za normalne odnose dijalog.

Dačić nije bio zadovoljan stavom članica Saveta bezbednosti UN, zbog zahteva da se promeni format sednica, smatrajući da Savet bezbednosti ima obavezu da pomogne u pronalasku rešenja za normalizaciju stanja na KiM, s obzirom je to pitanje od važnosti za stabilnost celog regiona.

Ministar je istakao da se nije pronašlo rešenje za brojna pitanja i problem kao što su povratak raseljenih lica, poštovanje ljudskih i manjinskih prava i kažnjavanje zločina. Misija UNMIK je na KiM prisutna punih 19 godina, i nije trenutak da se uloženi trud za stabilizaciju ugrozi ishitrenim potezima. Apel Republike Srbije je da se dođe do trajnog i održivog rešenja.

Dačić je izjavio da se Zajednica srpskih opština mora formirati u skladu sa Briselskim sporazumom i da postoji sumnja u iskrenost Prištine koja sa petogodišnjim zakašnjenjem ulazi u ovaj proces, dok je Srbija sa druge strane sprovela skoro sve, pa čak i integracije pravosuđa i policije.

Na dnevnom redu je bio i događaj od 26. marta 2018. godine, tj. hapšenje šefa vladine kancelarije za KiM Marka Đurića. Dačić je napomenuo takav događaj, da je glavni pregovarač maltretiran i pretučen, do sad nezabeležen u istoriji diplomatije, te da je takvo delo čin provokacije. Takođe je navedeno da je bila dužnost KFORa da reaguje na takvo delovanje specijalnih snaga kosovske policije. I da je prekršena rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244 i Vojno-tehnički sporazum iz Kumanova. On je ukazao i da počinioci ubistva Olivera Ivanovića nisu pronađeni ni procesuirani. Pomenuo je i činjenice da je proterano više od 200.000 Srba i nealbanaca, da je porušen veliki broj manastira, crkvi, i kulturno-istorijskih spomenika, da nije podignuta niti jedna optužnica pred Specijalnim sudom protiv pripadnika OVK.

Na kraju uputio je zahvalnicu zemljama koje nisu priznale Kosovo i naglasio je da je srpska politika politika mira i ekonomskog prosperiteta.

Generalnog sekretar UN Antonio Gutereš je u tromesečnom izveštaju istakao da je zabrinut zbog pogoršanja odnosa Beograda i Prištine. Zahir Tanin, Šef UNMIK-a izjavio je da postoje prepreke za dijalog i da je potrebna volja obe strane i regionalno angažovanje da bi se proces nastavio. Predstavnici Rusije i Kine su se usprotivili inicijativi o promeni format misije UN i sednica SB o Kosovu. Dok su predstavnici SAD i Velike Britanije pozvali na normalizaciju odnosa i na proređivanje sednica SB UN.

Pesma Izraela pobednik Evrovizije 2018.

Pesma Evrovizje 2018. godine, koja je 63. po redu, održana je u glavnom gradu Portugala, Lisabonu, u Altis Areni, zahvaljujući prošlogodišnjoj pobedi u Kijevu, Salvadora Sobeala sa pesmom Amar pelos dois. Inače ovo je prvi put da se Evrovizija održava u Portugalu.

Velikom finalu održanom 12. maja 2018. godine, predhodile su dve polufinalne večeri, održene 8. i 10. maja 2018. godine. Učešće su imale 43 zemlje. U prvom polufinalu mogli smo čuti 19 pesama. U drugom polufinalu učestvovalo je 18 zemalja, među kojima je nastupila i Srbija, koju su predstavljali Sanja Ilić i Balkanika sa pesmom Nova deca. Pesmu su komponovali Aleksandar Sanja Ilić i Tatjana Karajanov Ilić, a autor teksta je Danica Krstajić. Izveli su je na srpskom jeziku, a obiluje sa dosta etno motiva.  Sa 117 poena Srbija se našla na 9. mestu druge večeri polufinala, i tako obezbedila učešće u grand finalu.

U finalnoj večeri nastupilo je 26 zemalja. Za pobedu su se pored Srbije borili: Ukrajina, Španija, Slovenija, Litvanija, Austrija, Estonija, Norveška, Portugal, Britanija, Nemačka, Albanija, Francuska, Češka, Danska, Australija, Finska, Bugarska, Moldavija, Švedska, Mađarska, Izrael, Holandija, Irska, Kipar i Italija. Finalnu veče Evrovizije obeležio je skandal – kad je predstavnici Velike Britanije gledalac oteo mikrofon. Zanimljivo je pomenuti da je francuska pesma govorila o migrantima. A zapažena je bila haljina pevačice iz Estonije koja je vredna čak 65 hiljada evra. O pobedniku je odlučio žiri i publika teleglasanjem. Srpska pesma je nastupila pod rednim brojem 10. i našla se na 19. mestu sa svega 113 poena. Ne smemo a da ne pomenemo da je naša Danica Krstić proglašena za najlepšu na 63. Evrovizijskom takmičenju. Na ovom najvećem muzičkom događaju na svetu, ubedljivo je pobedio Izrael sa 529 boda. Izraelska prestavnica Neta Barzilaj (25) nastupila je sa pesmom Toy koja po njemim rečima zastupa ideju ženske emancipace. Pesma je izazvala dosta polemike i negativnih reakcija, jer kao tvrdi publika, obiluje zvucima i rečenicama koje nemaju puno smisla. Neta je pred finale doživela malu nezgodu na bini, i tom prilikom je uganula nogu, no to je nije omelo na putu do pobede. Inače ovo je već četvrta pobeda Izraela na ovom muzičkom takmičenju. Na drugom mestu našla se pesma Fuego, zanosne predstavnice Kipra Eleni Foureira, sa 436 poena. Treće mesto zauzeo je predstavnik Austrije Cesar Sampson sa pesmom Nobody but you.

Od predstavnika iz zemalja bivše Jugoslavije pored Srbije u finalu se našla samo Slovenija sa pesmom Hvala, ne!, koju je izvela pevačica Lea Sirk, i našla se na 22. mestu. Predstavnik Crne Gore, Vanja Radovanović, nije se uspeo plasirati u finale sa pesmom Inje, s obzirom da je sa 40 bodova bio na 16 mestu. Predstavnici Makedonije i Hrvatske nastupili su u prvoj polufinalnoj večeri. Makedonska pesma Lost and found izvođača Eye Cue našla se na 18 poziciji, dok se hrvatska prestavnica Franka sa pesmom Crazy našla na 17 mestu. Bosna i Hercegovina je preskočila učešće na pesmi Evrovizije ove godine.

Naredno takmičenje maja sledeće godine održaće se u Izraelu, kada ćemo čuti nove melodije.

Ko je to imao sreće u kocki u Srbiji i Makedoniji

Februar mesec 2018. godine bio je srećan za jednog Beograđanina i jednog Prilepčanina, koji su pored osvojenih neverovatnih suma ušli u istoriju kocke. Jedan je oborio srpski, a drugi evropski rekord. Njihove priče su neobične, a radost velika, kakvoj se samo mogu nadati oni koji igraju na sajtovima kao sto je besplatnispinovi.rs

Krajem drugog meseca ove godine osvojen je najveći dobitak u igrama na slot aparatima u našoj zemlji u istoriji ovakvih igara. Iznos od čak 10 miliona dinara, osvojio je tridesetosmogodišnji Beograđanin u Admiral Slot klubu na Novom Beogradu u Bulevaru Arsenija Čarnojevića. Te večeri je nakon posla svratio da okuša sreću i ne sluteći da će ući u istoriju kockanja. Srećni dobitnik igrao je na Novomatic mašini igru – Lord of the ocean, sa uplaćenim iznosom od svega 200 dinara. Potom je odigrao još pet krugova sa rukom u iznosu od 2.000 dinara, pa je dobio i bonus krugove. Konačno u bonusu su se pojavili svi znakovi Lorda i sreća se osmehnula, sa maksimalnim dobitkom na slot mašini. Inače je redovni igrač slot aparata. Nakon što se euforija stišala, prvo je pozvao brata i roditelje da se pohvali dobitkom, no svi su bili u neverici. Srećnom dobitniku nagrada će poslužiti reši svoje stambeno pitanje, te će od dela novca kupiti stan, i ostaviti podstanarske dane iza sebe.

U isto vreme sreća se osmehnula i četrdesetosmogodišnjem Prilepčaninu koji je u Mozzart kladionici osvojio više od pola miliona evra, što je u odnosu na ulog, najveći osvojeni dobitak u Evropi. Ovaj srećnik je na iznos od svega 15 uloženih evra, osvojio ovu neverovatnu cifru. Na sreću je čekao čak mesec dana, s obzirom da je srećne tikete uplatio krajem januara meseca ove godine. Čekao je, dan za danom zaokruživao, dok nije došao dan za radost. Na ukupno 7 tiketa uplatio je 15 evra, tj. 910 dena. Na kraju utakmica Lige šampiona dobitak je glasio ovako: na 6 tiketa dobio je po 81.000 evra tj. pet miliona dena, što je ukupno oko 490.000 evra. Poslednji tiket je doneo više od 75.000 evra odnosno 4.632.342 dena. Kad se sve sabere ukupni iznos glasi 565.000 evra. Po njegovim rečima imao je dobar osećaj i znao je da će se morati desiti dobitak, i da je isti čekao čak godinu i po dana.

Prilepčanin je ovom prilikom našao novog heroja, to je golman Mančestera Davida De Heu. Već se njegov dres našao uramljen u dnevnoj sobi. Odlučujući su bili mečevi Mančester Junajted – Sevilja, bilo je potrebno da igraju nerešeno – 0:0, i da na utakmici Šahtior – Roma ne bude manje od 2 i ne više od 5 golova. Rezultat te utakmice na kraju je glasio 2:1. Da je u pitanju srećnik u kocki govori i podatak da je kao stalni igrač na velike sume tokom 2017. godine osvojio iznos od čak 25.000 evra, u istoj kladionici – Mozzartu. A tajna njegovog uspešnog kockanje je u bonusima, racionalnoj igra bez navijanja, hladne glave, praćenje i analiza rezultata i statistike susreta.

Izgleda da su za veliki dobitak, sudeći po savetima ova dva srećnika, potrebni upornost, strpljenje i naravno sreća. A plan kako da se potroši novac nikada nije teško napraviti. Srećnim dobitnicima čestitamo, a Vi ako vas zasvrbi levi dlan, posetite neki od kazina. Možda je došao i Vaš srećan dan, jer nikad se ne zna. Srećno!